ŠTA JE BIODIVERZITET I ZAŠTO JE VAŽAN?

Biodiverzitet, bioraznolikost ili biološka raznovrsnost je pojam koji se koristi za označavanje raznolikosti svih bića na Zemlji, odnosno ceo eko-sistem. U ta bića se ubrajaju i životinje, biljke, gljive… i mikroorganizmi u zemljištu.

Postoje različiti ekosistemi, na primer na Antarktiku, u tropskim prašumama, u Sahari, u prašumama centralne Evrope u kojima dominira bukva, ili u raznim morskim ili priobalnim regionima širom sveta.

Ti životni prostori pružaju nama ljudima mnogo toga neophodnog za život, kao što su voda, hrana, čist vazduh ili lekovi. Ekosistemi su povezani ciklusi lančanih reakcija, u okviru kojih se „proizvode" pomenute stvari – a svaka promena u jednom delu ekosistema rezultira promenama u ponašanju celokupnog sistema. Ako neka vrsta izumre, onda se u najgorem slučaju može desiti da bukvalno nestanu i „proizvodi" ili „usluge" za koje su te vrste odgovorne u prirodi.

ZAVISNOST OD PRIRODE

Drugim rečima, bez algi ili drveća - nema kiseonika. Bez insekata koji oprašuju biljke, teško da bi mi mogli bilo šta da uberemo ili požnjemo. Više od dve trećine svih ratarskih useva, među kojima su i razne vrste voća, povrća, ali i kakao ili kafa, zavisi od prirodnih oprašivača, na primer insekata. A trenutno je ugrožen opstanak oko trećine svih vrsta insekata na Zemlji, preti im izumiranje.

Iako mi ljudi ne možemo da preživimo bez ovih usluga koje pruža priroda, generalno smatramo da je sasvim normalno da priroda postoji i da se te usluge podrazumevaju.

UGROŽENA RAZNOLIKOST VRSTA

Savet UN za biodiverzitet (IPBES) procenjuje da na Zemlji postoji najmanje osam miliona vrsta i da bi do 2030. do milion vrsta moglo da nestane. Zauvek. Već u ovom trenutku razmere gubitaka u pogledu raznovrsnosti vrsta su ogromne. Otprilike svakih deset minuta neka vrsta zauvek nestane. Prema naučnicima, trenutno se nalazimo u šestom globalnom ciklusu masovnog izumiranja vrsta.

Samo u Nemačkoj, broj letećih insekata opao je za tri četvrtine između 2008. i 2017. Prema IPBES-u, broj divljih sisara je smanjen za 82%. Broj životinja i biljaka koje žive u slatkovodnim područjima u proteklih 50 godina smanjen je za 83 odsto na celoj Zemlji, a u Centralnoj i Južnoj Americi je smanjen čak za 94 odsto, pokazalo je istraživanje ekološke organizacije WWF.

ČOVEK JE ODGOVORAN ZA IZUMIRANJE VRSTA

Naučnici su jednoglasni u oceni da je stopa izumiranja vrsta danas i do 100 puta veća nego što bi bila - da na taj proces nije bilo uticaja čoveka. Kao razloge navode poljoprivredu, krčenje šuma, prekomerni ribolov ili trovanje prirode širenjem invazivnih vrsta od strane čovečanstva.

Ljudska aktivnost je prouzrokovala pogoršanje situacije u kojoj se nalazi 97 odsto globalnog biodiverziteta.

Brojke sa kojima ona barata su zastrašujuće. Trenutno je 75 odsto poljoprivrednog zemljišta degradirano, baš kao i 66 odsto površine okeana, 58 odsto močvara je ugroženo ili je već nestalo, a polovina svih koralnih grebena je već izumrla. Mrema naglašava da ove brojke ne uključuju količinu plastičnog otpada koja se nalazi na površini Zemlje, odnosno u morima i okeanima širom sveta.

OPASNOST ZA ZEMLJU I ČOVEKA

Sve veći gubitak našeg prirodnog kapitala najveća je opasnost za čitavo čovečanstvo. Jednom kada se izgubi, izgubljeno je zauvek.

Kada iz ekosistema nestane neka vrsta, on ne kolabira odmah, već se menja. Što se više smanjuje broj vrsta, tim je sistem podložniji poremećajima.

Kao i kod klime, u ekosistemu postoje trenuci kada se ceo sistem menja, kritični trenuci posle kojih više nije moguće vratiti pređašnje stanje. U tim trenucima počinje nezaustavljiv razvoj.

Jedan primer za to je amazonska prašuma. Posle ekstremne seče šuma, preostale delove prašume je sve teže oporaviti. A to onda povećava rizik da će  izumreti cela prašuma. A tropske prašume poput Amazona su dom za oko dve trećine svih vrsta koje poznajemo u svetu, one su izuzetno važne za svetsku klimu.

Bez značajnih kontramera za zaustavljanje gubitka biodiverziteta, prirodni preduslovi za život ljudske vrste će nestati neviđenom brzinom, a to može imati dugoročne posledice po sve oblasti života.

Mi uništavamo prirodu, iako od nje zavise naši prihodi, naša hrana, naše zdravlje, vazduh koji udišemo.

Svetski inventar ugroženih vrsta

IZVOR: https://www.dw.com/

 

ЧУВАРИ РАВНИЦЕ, ЕКОЛОШКИ ЧАСОПИС ЗА ДЕЦУ

POSTANITE ČLAN KLUBA PRIJATELJA EKOLOŠKOG UDRUŽENJA GRAĐANA „ZELENO PITANJE“

UPLATOM GODIŠNJE ČLANARINE OD 1.200,00 DINARA POMAŽETE

EKOLOŠKI ČASOPIS ZA DECU „ČUVARI RAVNICE“

www.kerefeke.org.rs

INTERNET STRANICU ZA DECU „KEREFEKE“

www.cuvariravnice.org.rs

EKOLOŠKE KNJIGE ZA DECU

www.sasabooks.blogspot.com

KAO ČLANU KLUBA PRIJATELJA EKOLOŠKOG UDRUŽENJA „ZELENO PITANJE“ NA VAŠU ADRESU ĆE STIZATI ČASOPIS „ČUVARI RAVNICE“ I OSTALA IZDANJA KOJA BUDU ŠTAMPANA TOKOM TRAJANJE ČLANARINE OD 12 MESECI

Skeniranu ili fotografisanu uplatnicu možete da pošaljite na mejl adresu udruženja zelenopitanje@gmail.com Ili u inboks na fejsbuk stranicu ZELENO PITANJE

 

EKOLOŠKO UDRUŽENJE GRAĐANA "ZELENO PITANJE" 

Zmaj Jovina 28, sprat 2., lokal  238, Novi Sad

Telefon: 064 819 54 72 

e-mail: zelenopitanje@gmail.com

 

PIB: 102927257

MATIČNI BROJ: 08788740

ŠIFRA DELATNOSTI: 091330

BANCA INTESA: 160-330401-19

UPRAVA ZA TREZOR: 840-5121763-27

 

Predsednik udruženja

Saša Jovanović

sasjov@open.telekom.rs    

SVAKI DAN ZEMLJIN ROĐENDAN

 U današnje doba u kojem su ljudi naučili i otkrili mnoge načine kako ovladati prirodom, kako je ukrotiti, iskoristiti, zabetonirati, istovremeno je sve više onih koji je poštuju i strahuju za nju. Mnogi pokreti i organizacije su svoje delovanje usmerili na očuvanje naše životne sredine.

Svako dete i svaki čovek samim svojim postojanjem ima pravo na čistu i zdravu životnu sredinu koji mu omogućava skladan rast i razvoj. Deci je ovo osnovno pravo zagarantovano Konvencijom o pravima deteta.

U posledne dve decenije puno se govori o nužnosti zaštite životne sredine. Time se bavi nauka ekologija. Reč ekologija dolazi od grčke reči oikos što znači kuća. Upravo to želimo postići ZELENIM PITANJEM, da ljudi shvate Zemlju kao svoju kuću o kojoj trebaju da brinu.

i postavljamo pitanje sebi i drugima

ŠTA STE POSLEDNJE UČINILI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE?

Svako od nas sam može puno da učini... To činjenje treba da bude svakodnevno konkretnim delovanjem i uticajem svim sredstvima na druge ljude...

TEK KAD POSEČETE POSLEDNJE DRVO

TEK KAD ZATRUJETE POSLEDNJU REKU

TEK KAD UPECATE POSLEDNJU RIBU

TEK TADA ĆETE SAZNATI DA SE

NOVAC NE MOŽE JESTI

Proročanstvo Cree indijanaca